О књизи: година / Историјске и биографске књиге заузимале су велико место у средњовековној арапској прози, укључујући и на андалузијској карактера прозне књижевности, који говори о „славним људима – калифима, емирима и генералима, о њиховим походима и освајањима, о амбасадама и разним незаборавним догађајима. Међу таквим делима налазе се и историјске хронике, у којима се све, па и најбезначајнији догађаји, наводе по годинама. Има и дела која се тешко могу назвати правим хроникама, јер у њима аутор, напуштајући непристрасни тон „хроничара“, обраћа пажњу пре свега на оне догађаје који су му посебно блиски и интересантни. Први аутор у Андалузији је „. ал-акхбар” (дословно: „хроника”) био је Абу Бакр Мухамед ибн Абд ал-Азиз, по надимку Ибп ал-Кутиииа, потомак готске принцезе, унука готског краља Витице (на арапском писму Гититса). Ибн ал Кутија је рођен у Кордоби, студирао је код најпознатијих историчара, филолога и правника Кордобе и Севиље. Посебно је познат његов есеј „Историја освајања Андалузије“. У овој књизи јасно се осећа ауторов понос на славну прошлост своје породице, он велича храброст Саре, Гота, и државничку способност Артабаса, потомка последњег краља Гота. Ибн ал-Кутиииа је представник јединствене националности која се развила у средњовековној арапској Шпанији, он није ни Арап ни Бербер, али није ни прави Андалужанин, који се односи према својим муслиманским и хришћанским прецима; (Превод Б. Схидфара и В. Микусхевицха из публикације: Ибн ал-Кутиииа. Тарикх иф-титах ал-Андалус. Бејрут, 1957.)